Vesna T. Tomic

Vesna T. Tomić rođena je u Đakovici, gradu na Kosovu i Metohiji, u Srpskoj ulici. Živelaje i radila u Podgorici. Život je ponovo vratio u zagrljaj njene tople Metohije gde je i počela da piše.

Objavila je zbirku pesama „Ispovest kosovosko-metohijske duše“, roman „Žena kamen“, zbirku pesama „Srna u zamku uhvaćena“, drugo izdanje prve knjige „Da li će i ptice sa nama bežati“.

Sarađivala je i objavljivala u većem broju književnih časopisa, a njene pesme uključene su u veći broj zbornika i antologija. Na saboru duhvne poezije u Rakovici dobila je venac-nagradu. Zastupljena je i u Antologiji pesama srpske rodoljubive lirike „Prizrene stari“ pesmama „Prestoni grad - Prizren“ i „Carski Prizren grade“.

Član je književnog kluba „Čukarica“, Književne zajednice Jugoslavije, član Saveza udruženja društvo srpsko-ruskog prijateljstva. Kao humanista već dugo se bavi humanitarnim radom. Živi i radi u Beogradu.

Kontakt: vesnatomic245@yahoo.com

MATI TEOKTISTA

NEMA NAS

A KALDRMA ZOVE

NEMA DEVOJAČKIH KORAKA

NI MOMAČKIH SASTANAKA

NI UZDAHA NI LJUBAVNOG LETA

NEMA PLAČA NOVOROĐENOG DETETA

NI RADOSNOG NEBA I CVRKUTA PTICA

OKO NAŠIH ŽIVOTA SAMO BODLJIKAVA ŽICA

I MANASTIRJA SVETA ŽICA GRLI I OBLAČI

DOLAZAK U CRKVU ČUVAJU TUĐI DUŠOOSVAJAČI

BOGORODICI NA POKLONJENJE

DONOSIMO SAMO BOL I TRPLJENJE

I MOLITVU DA NAS OD ZALA SAČUVA

DA NAM NE OSTANE SAMO SMRT SUVA

MOLITVA NAM JEDINA NADA I SESTRINSTVO SVO

I BOG I PRESVETA BOGORODICA VIDE TO

MOLITVA I SVEVIŠNJI SAČUVAJTE NAS

OD SVIH NENASITIH ZEMNIH IZELICA

I KROZ ZABRANJENI GRAD I GOLE ŽICE

JOŠ BI SMO DO NAŠIH PALIH I ZADUŠNICA

O NEBESA USLIŠITE MOLBU NAŠU MOLBU HRISTA

I MOLITVU NAŠE MATI TEOKTISTA!

PESMA POSVEĆENA POLEKSIJI KASTRATOVIĆ.

A SADA MATI TEOKTISTA

IGUMANIJA HRAMA

I SESTRINSTVU MANASTIRA USPENJA PRESVETE BOGORODICE

U ĐAKOVICI!

SVEDOK SAM

Svedok sam

Mučenika na Zemlji

I raskidanja duše

Bezbožnici crkvu

Oskrnavljuju

Svetilišta srca ruše

Svedok sam

Jedne Zemlje

U pucnjavi u plaču

U traženju deteta

Otetog Bogu

Svedok sam

Bosih izgrebanih nogu

I celoga tela

Razdanoga moga

Svedok sam

Izgladnelog naroda

Za korom hleba

U Isusnom kroju

Dok dušmanin

Sve otima

Mome soju

Svedok sam

Da konji na kolima

Nose leševe

A pravina za njima

Izdiše u svima

Svedok sam

U kući gledam roditelje

Zidom crnim ubijene

I zveri za skok svijene

Kidaju ruke majke

Što nema snage da zaplače

Svedok sam

Tog lica u nebeskoj slici kad umire

A spasava me mraka sve jačeg

Svedok sam

I ljubavi jedine

Koja je nestala i u rečima se plami

Svedok sam

Otimanja svetla i prkosa tami

U očima je još vere zlaćani ram

Svedok sam Svedok sam!

MOJ ŽIVOTE

Dotakla sam britki mač

al se ne posekoh

dodirnula sunčevu prašinu

al se ne opekoh

dokatkla sam vrh zraka

al se ne prozračih

bila sam na sudnjem brodu

al se za dno ne zakačih

Još me greje razjapljena rima

međ sve strane sveta moja misao šeta

još me ganjaju divlje zime, raspojasana leta

- međ raspetim nebesima još me ima.

MLADOST

Znam da bi tihovano u proleće

po moje plodove kradomice

po gorne želje i snohvatice

kao što sam ja nekada u

dvorište tvog proleća

plela snove do Raspeća

Znam i da je prsten sudbine

kao bol okrugao – nikada ne mine

Kad bi sudbu samo u Slovo Želje i Ljubve

mogla da izvezem

kad bi sve delove sna četvoropregom

svetoilijskim nebesima mogla da dovezem ...

Ozelenela bi sva proleća snena

a ja bila nebeska vila večno zimzelena!

GOSPODE

Ujedinio si nas u ime Oca, Sina i Svetog duha

i uspravio iz muka i gneva

poniženja si u gordost vazdigao

pa vekovima tvoj gled po nama seva

Gospode, spasiocu naših duša

spasen je svaк̀ onaj što Tvoju dobrotu kuša!

Stvoren si – po svetu si svuda i u nama samim

Gospode naš, Svevišnji, Slava Tebi i AMIN!