MilanMihajlović

Milan Mihajlović, pesnik i novinar, rođen je 1966. godine u Kosovskoj Mitrovici, gde i danas živi. Završio je Rudarsko-metaurški fakultet. Jedan je od osnivača Književnog kluba Mitriks, i predsednik Književnog društva Kosova i Metohije. Radi kao urednik Televizije Most u Zvečanu.

Milan Mihajlović je objavio pet zbirki pesama: Kolašinski raskovnik 1994, Centon 1998, Raskopani temelj 2002, U kolevci tvoga srca 2002, i Saće svih matica.Pesme su mu prevodjene na engleski i italijanski jezik.

Dobitnik je više književnih nagrada od kojih su najznačajnije Pero despota Stefana Lazarevića i Nagrada Lazar Vučković, kao i Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije.

MOJ DRUG DETINJSKI I ŠKOLSKI

Moj brat Saša
Kad je napuštao kao i mnogi
pre i posle njega kosovsku patnicu
nije mi se javio
nije stigao da javi ili nije mogao
poznavajući ga sumnjam da se samo jednom
spotakao kad je odlazio
moj drug, brat, gospodin Saša
kako vam je draže
kad se već otisnuo

odlučno je potisnuo sve naše glinene laži,

ginisovske poskoke sa garaže

zbog komišijske trešnje draže
prve momačke mamurluke i trežnjenja
uz mitrovačke lipe
tivatska desetodnevna bockanja devojačka
što pesmu ko morske sipe
jugoslovensko švedsku Mađaricu
što palabudsko gipkim dirkama 
ohridskog klavira 
upinjala se zbog nas Marš na Drinu da svira
moj drug predratni, ratni
moj brat Saša s kojim sa živeo i umirao 
brojne kosovske trenutke 
o ratu poslednjem dosetio se Banjaluke 
kad se skrasio tamo gde se skrasio 
znam da je brisao sve jauke i muke 
brisao ih al nije ih izbrisao 
zato sam mu ovih dana pismo napisao

Na Kosovu i dalje ništa novo 
moj dragi druže, brate 
kao i pre umire se na rate 
živi se brzo a sve u mestu stoji 
samo se groblja šire i umrlice 
novopridošlo lice stiže da izbroji 
od tri gradske reke 
samo Ibru mogu da pokažem sina 
od ostale dve deli me blizina 
čudno pričam al braco shvati me 
i leta sad ovde liče mi na zime
i ćerkine reči nervoznim me čine
lajavo je stala od druge godine 
kad je nedavno u Kraljevu susrela 
prvu put našu vojsku 
raspali ko iz topa
"pih kakvi su ovi Francuzi 
tek odšiveni dan meni se u mrak suzi
o kako me bole o i umnjake tupe
godine što žicom vek bi da otkupe 
ne ne žalim se već ti pišem samo 
nek je bar tebi mnogo lepše tamo 
pozdravi sve tvoje, potisni jauke 
ja ću i za tebe otrpeti muke 
a jednoga dana kad sve ovo prođe 
tebi će tvoj bratac u snove da dođe
kraj hladne bistre reke 
zasadićemo lipe 
umesto riba lovićemo sipe 
zarad konja belih prizvaćemo klavir
i zagrmeti nebom ko nekad Marš na Drinu 
nek odzvanja kišom tvome i mome sinu

STRAH OD SUTRA

Darinki Jevrić i Aci Rakočeviću

Udario strah od sutra Daro
Udario strah od sutra Aco
Udario u nedra nejaka 
Udario na kosti predaka 
Udario seme rasejao 
Udario sve glave povio 
Udario stud od sutra brate
Udario stud od sutra sestro
Udarila stud a sneg se krije
Udarila stud dok sunce grije 
Udario primrak u sred dana 
Udario strah od crnih vrana
Udarila noć teška na jutra 
Udario strah teži od sutra

NA GORAŽDEVAČKOM GROBLJU

Ivanu Jovoviću i Pantu Dakiću

ubijenim na reci Bistrici 13.09.2003. godine

Dva još neolistala hrasta
bezdušnom rukom posečena
trava nadrasta.