Nenad Jero Radenković, pesnik i vajar

Nenad Jero Radenković, srpski pesnik,vajar i slikar, rođen je 1966.godine u Grabovcu kod Zvečana. Objavio je zbirke pesama: "Povorka na tuđim nogama", "Poetika leleka", "Porta duše" i "Iskonija".

Svoja vajarska dela izlagao na međunarodnoj izložbi u Strazburu, Geteborgu i Bombaju 2002.godine.

Dobitnik je nagrade Zlatno pero Despota Stefana Lazarevića, Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije i drugih.

Nenad Jero Radenković je domaćin i organizator Međunarodne Likovne Kolonije u Sokolici. Direktor je Osnovne škole Vuk Karadžić u Zvečanu.

OTAC

Tog jutra kad je umro otac
u gustom šipražju iza kuće,
ogujila se guja.
To jutro avgusta,nije bilo letnje.
Na gologlavu majku navejavao je sneg
i iskrile ledenice iz očiju.
Mi, deca, bela od inja i jake slane
nismo plakali, jer nismo verovali
da otac može umreti.
U naše glave nije mogla stati
tako velika istina.
I bili smo i pravu,
otac nije umro.
Boja cveta ove trnjine
boja mu je očiju,
a ruke za vazdan
nikle iz ovog razgranatog gloga.

ČOVEK I ZEMLJA

Na ovoj zemlji iz koje davno ništa ne rađa
Kao gromobran isturio se čovek
Čovek voli patnicu zemlju
Iz ljubavi joj daruje kišu 
Jer od zemlje je sagradio kuću
Od zemlje je napravio decu 
Od zemlje je stvorio živinu i psa
U zemljanoj peći peće zemljan hleb
Čovek voli zemlju i bez nje ne može
I zemlja zavoli čoveka
Napravi od njega prosjaka 
Pa onda kamen
I prisno ga primi u sebe 
Čovek I zemlja više se ne razlikuju
Kukuriče zemljani petao
O blagi dane ne vraćaj tamnici zidove
Pusti nek nad glavama
igraju se polja mladog neba
Kožo, koro oklope moj
Prebroj moje ruke
Rebra moja, oči moje
pa me u zemlju vrati
Ja hoću da ničem
Hoću da se međ travkama
na Kosovu rodim ponovo.