Vukoman Bošković
Vukoman Bošković rođen je 28. aprila 1947. godine u selu Potrk, kod Bijelog Polja (Crna Gora).
Osnovnu školu završio je u Potrku i Tomaševu, Gimnaziju u Bijelom Polju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Pesme je počeo pisati i objavljivati kao gimnazijalac i student Beogradskog univerziteta u mnogim časopisima i novinama: „Mladost“, „Zum Reporteru“, „Provinciji“, „Stigu“, „Stražilovu“, „Frontu“, „Ježu“, „Pesničkim novinama“, „Sremskim novinama“, „Kalandaru“, „Borbi“. Često su mu pesme i satirični stihovi prezentovani u radio i televizijskim programima.
Objavio je sledeće knjige: „Snoviđenja“ (Susreti – Umag, 1976. godine), „Pobunjene misli“ („Bata“ i „Beofeniks“, Beograd, 1997. godine), „Potrebni su nam dobrovoljni davaoci krvi“ („Rad“, Beograd, 2000. godine), „Beskonačni biseri“ („Beofeniks“, Beograd, 2006. godine).
Pesme su mu zastupljenje u nekoliko zbornika i antologija poezije i satire. Nagrađivan je za poeziju i satiru. Prevođen je na italijanski i makedonski.
- Bošković radi kao generalni sekretar Udruženja paraplegičara.
Kao direktor i glavni urednik priredio je i napisao recenzije za više knjiga
poezije, proze i satire. Neke od objavljenih knjiga dobile su nagrade i priznanja na međunarodnim i domaćim književnim konkursima.
Više godina radio je kao voditelj i urednik TV emisije „Putevi humanosti“, TV Studio B.
Autor je i koautor velikog broja stručnih radova iz oblasti invalidske problematike i socijalne zaštite.
Radio je kao novinar u mesečnom magazinu „Viva“ kao urednik i autor „Oskara humanosti“ gde su predstavljani i nominovani najhumaniji pojedinci ili firme koje doprinose kvalitetu života osoba sa invaliditetom.
Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja novinara Srbije. Kao priznanje za humanitarni rad dobio je veliki broj plaketa, zahvalnica, povelja i diploma od strukovnih organizacija, udruženja osoba sa invaliditetom, obrazovnih ustanova, sportskih asocijacija, zdravstvenih ustanova i ustanova obrazovanja i kulture.
Od 2004. godine je potpredsednik Međunarodnog parlamenta „Živeti bez granica“ sa sedištem u Bordou. Za doprinos i afirmaciju kvalitetnijeg života i prava osoba sa invaliditetom dobio je od Svetskog parlamenta nagradu „Osnov života“, 2008. godine.
e-mail: beof@EUnet.rs
________________________
MISLI
Misli su ptice selice
ispile se i odlepršaju,
pre obećane pesme.
Naviknut na mucanje
u vrtlozima nade,
evo, krv moja propeva.
Pesmu će da vrati srcu -
ptice napuštenom gnezdu.
Tragajući za pticama
lebdim u oblacima,
čelom dodirujem zvezde.
Korubam pokrov zemlje,
ispod, grunu ponornica:
nemoćan sam sužanj.
A u zoru preturam
krhotine prošlog sna,
očekujući da se ptice
vrate u pesme.
POBUNJENE MISLI
Pripovedaće se o zabludama
Koje su nam silnici namestili,
O šarenim obećanjima
U koja su samo slepci verovali.
O slavopojkama zaslužne braće
Koje su maloumni klevetali,
Samo skroman epitaf ostaće:
Što su nam sve u nasleđe dali.
O pesnicima koji su maštali
Kako služiti narodnoj volji,
O ratnicima koji su praštali
Da svet bude humaniji i bolji.
O onima koji izgubiše nadu
Pa kroz život samo glavinjaju
I uzalud bogu dane kradu
A spremni su da i sebe izdaju.
Potpuno će sve biti jasno
Kada se klupko odmota:
Znaćemo i ko smo i šta smo
I koliko smo imali idiota.
Vreme je sudija pravi
Tek kada se maske skinu
I kada nam presudu objavi
Pročitaćemo našu istinu.
REKVIJEM MLADOSTI
Mladosti moja ptico zlatokrila
Zatočenice u snežnom smetu
Nekad si najlepša pesma bila
Danas si urlik vuka na kijametu
Evo nas tridesettreća jaše
Pred nama prokletstvo i nada
Mrzovoljne paše i subaše
I mreže gvozdenih ograda
Uspori vožnju kočije crne
Osećam sever u dahu grca
Bolest je ala što nasrne
Na cvetove duše i čari srca
Život nas plodovima truje
Zlo nas uhodi i kidiše
Kako ću sam protiv oluje
Mladosti ptico – nema te više
_______________________
AFORIZMI
UZIMAJTE DUHOVNU HRANU. GLAVA ĆE VAM BITI PUNIJA, A STOMAK MANJI.
***
DEMOKRATIJA CVETA,A NAROD VENE.
***
IZ LJUBAVI, POLITIKE I SATIRE, RAĐAJU SE ROBIJAŠI.
***
OVAJ STEPEN SLOBODE DOZVOLJAVA NAM DA RADIMO ILEGALNO.
***
NESREĆNA BRAĆO U TUĐINI POMOGNITE SREĆNOJ BRAĆI U OTADŽBINI.
***
DOSTA SMO KLEČALI, VREME JE DA PUZIMO.
***
SRBIJA ĆE POSTATI EKOLOŠKA DRŽAVA, KAD POČISTIMO ĐUBRE SA DEDINJA.
***
OSEĆAM SE KAO DOSTOJEVSKI, OKRUŽEN SAM IDIOTIMA.
***
U BUDUĆE ĆE NAS LEČITI PSIHIJATRI. MI SMO ZDRAV, ALI LUD NAROD.
***
PROŠLI SMO SITO I REŠETO, ĐUBRE JE OSTALO NA POVRŠINI.
***
SLUŠAJTE GLAS NARODA. ON CVILI.
***
NE IDEM U CIRKUS, REDOVNO GLEDAM SKUPŠTINU.
***
NIJE NA KOSOVU SVE CRNO. GLEDANO IZ PTIČIJE PERSPEKTIVE, ONO SE ODAVNO BELI.
***
SRPSKA SE TRUBA S KOSOVA ČUJE. OPET NEKI POSMRTNI MARŠ.
***
ONI SU DALI PEČAT NAŠEM VREMENU, ZAPEČATILI SU NAM SUDBINU.
TAJ OPTIMIZAM DELUJE ZASTRAŠUJUĆE.
PROMENIO BI NAROD STANJE PREKO NOĆI, ALI SE PLAŠI MRAKA.
English 
Spanish
